Оно нешто из дубина...
Кад осетиш зов камена,
па те тргне у грудима.
Кад си овде, а тамо те више има.
Она радост и ведрина
кад похрлиш пут Требиња,
а онде се сунце купа
у чистоти голог стења
и мирише неко море
кога нема,
неко море што не видиш,
а удишеш заогрнут платанима.
Оно нешто мученичко
што говори из тог кама,
и тврдошко и острошко
и зјап непреболних јама.
Не могу вам речју, чак и кад бих хтела,
описати шта је мени моја родна земља,
ал` знам једно – без ње нисам цела,
без ње сам ко дете без родитеља.
22. јануар 2023.
Нема коментара:
Постави коментар