Расуто житно семе плодним њивама,
Што туђинске чизме газиле су често.
Равница обрасла шибљем и зовама.
Од белога брашна црно јој је тесто.
Знојем и ћутњом натопише је њени
Орачи душе тихе и тврдих дланова.
Ратом черечени — у миру презрени
Од мајке Србије — у њој свих гадова.
Тако век за веком на ветрометини
Одолева смрти у тешкој тишини,
Мачва сва у мени кô најчвршћа вера.
Грле је две реке и подножје Цера,
Крваре јој често и Дрина и Сава,
Њене заветнице — али и поплава.
Bravo , tužna istina .
ОдговориИзбришиStatistika je koja?
ОдговориИзбриши