Јадранка Бједов – ШЕТЊА

Колским путем док ходам,
од новембарског поподневног
сунца,
заслепљеног вида;
јасновиде, на ивици плача,
неке друге очи у грудима
видам.
Нигде човека у близини;
само звуци
аутомобила удаљених, и
мноштво црно-белих птица,
што се на земљу спустише гласно.
Кад ме као магнет,
нека чудна привуче њима
сила;
уз крештање снажно, пут неба
се вратише уплашене
птице.
Уместо грлатих птица црно-белих;
као рој мушица, из даљине
се виде,
врх белих бреза оголелих.