стражару ноћних љубави и снова
док милујем драгу у мраку крај пута,
месечином златном будиш јутра нова.
Раздрљених груди простирку сребрну
растачеш над нама дрско, без пардона.
Крадљивче светлости, разбојниче таме,
ноћас си ухапшен док зора не сване!
Чезни, тугуј, пати, грехове испаштај,
помрачен у тами у апсани маштај
како у ноћима радознало гледаш,
да је љубим тајно, без стида ми не даш.
Нема коментара:
Постави коментар