Филип Копривица – ЗАУВЕК

Општим са природом
подилазећи стазама љубави
и светлости звезданих ноћи;
са шапатом месечевих мена,
у спиритуалном вртлогу
слободе и смирења.

Затим ћеш једнога дана
доћи у мој скромни дом.
Загрљена бојама љубави,
нећеш више плакати,
а ја ћу те и наручју водити у ноћ…
Крај мене ћеш чедо заувек остати.

И остарићу тамо
где смо се први пут срели;
под небеским сводом
и с песмама новим.
У дневнику сазвежђем исписани
стихови прошлости
и зато знај:
никада нећеш умрети!