Још тињајућег богатства
Она се осмехује срцем рањеним.
И тај смех, што се из очију искрада,
Он се, као вода са славине,
Попут потока слива,
Бол спирајући.
Једног момента срце се слама,
И осећаш близину гроба,
Већ наредног – тај смех.
Душа се не каје,
Већ иде напред:
Живот јој тек предстоји.
Иде, међ грешкама лутајући,
Разбивши смеле комбинације сна.
Користи најоштрије интонације,
И настоји да се склони од хладноће.
Пластични покрети у плесу са животом
Дозволиће ти само младост.
• С украјинског превео Јарослав Комбиљ
Аљбина Поздњакова (1983.) Украјинска књижевница, журналиста, критичар, преводилац и издавач. Песме објављује по бројним књижевним часописима и порталима. До сада објавила две збирке песама. Њене песме су ушле у две антологије. Лауреат већег броја књижевних награда. Преводи са енглеског, пољског, белоруског и руског на украјински.
Нема коментара:
Постави коментар