Од балвана до тавана, ледник дувар дере,
Отегла се голуждрава, месечина млечна,
Студ на прагу уздахтао као куче из потере.
У кући ни нокат соли куд из коже врашке
Кљунови ми иду напред опанци натрашке.
Чађ ужегла ољутила, очи док се пробораве
Уплела се сламарица у чупави пар чакшира,
Обелело, преболело, завејало све до браве
Без расола, чешња лука, сипљивог кромпира.
У кући ни нокат соли куд из коже врашке
Кљунови цокоћу напред опанци натрашке.
Словарица немушто ми песмопоји у ‘артије
Да је само две криваче, жутац проје горке,
Сувог дренка, рез сланине, вина и туршије,
Па нек веје док окопне травке чудотворке.
Нема коментара:
Постави коментар