Први је сусрет освит зоре,Кад исток палету боја нуди
Да лик из снова обоји душа,
Кичицом срца што се тек буди.
Први је сусрет дан пун топлине,
Кад се задрхти па осмех сине,
А руке дланове нам озноје,
Од чежње да нас у једно споје.
Први је сусрет стаза од стакла,
Што нам је боса нога дотакла,
По тој се стази разумом гази,
Срцем се, често, иде до пакла.
Нема коментара:
Постави коментар