Сви моји возови су давно прошли,а ја на животном перону чекам.
Чекам своје успехе,
разочарења.
Све за шта сам некада мислио
сада више не мислим.
Све што сам некад волео
и даље волим,
али чекам.
Све заборављене љубави,
сва пића и разочарења
на искап испијена.
Али нема ње.
Изгубљене наде,
пропале идеје,
пуне неке неме радозналости
читаве моје генерације.
Нема коментара:
Постави коментар