У овој се гуши светачка тишина
Сударених погледа жеђи и вина.
Ушла сам у песму...
У овој кожи да преживи не уме
Чаша овоземаљских жеља
На јастуцима маховине мртве шуме.
Ушла сам... у балску хаљину нових дана
У овој су, уз класје твојих руку,
Пожњевени макови мојих усана.
Ушла сам у песму...да будем немирна мисао
За твоје нестрпљиво чекање
Да се поклопе звезде и да би продисао.
Ушла сам у песму као у другу кожу
У овој не ниче ништа посејано.
Стихом овековечујем жеђ и бивам вино
од среће пијано.
Нема коментара:
Постави коментар