Зоран Р. Томић – БРИНЕ МЕ ОНО ПОСЛЕ

 

Не страхујем од самоће, већ од усамљености у присуству других.
Не погађа ме невреме, на њега сам се навикао већ.
Опростио сам се од младости, но заувек у мени остају слике те светлости.
Не марим за старост јер ће и она ускоро проћи.
Не зебем од болести него од незнања да здрав нисам.
Имун сам на мрак, али не и на зору која не свиће.
Не узбуђују ме ни власт, ни политика - недостаје им лепота и дубљи смисао.
Страхујем за судбину поезије пошто око нас све друго пропада.
Не бојим се рђавих људи а потреса ме утисак да је оних других све мање.
Не тугујем што си отишла, већ због помисли да ни мене од тада скоро да више и нема.
Не питам се да ли је било вредно живети пошто зазирем од одговора негативног.
Не надам се вечности али ми није свеједно шта после ње долази.
Тешко је веровати у срећу а и задовољстава је све мање.
Не плаши ме смрт, гуши ме осећај да ћу тамо отићи невољен.

Опширније