Загрли ме крилом Мајке-птице.
Загрли ме шапама Вучице.
Загрли ме Дрво, нежнограно,
Негујућим, лаколисним дланом.
Загрли ме Звездом, са висине.
Загрли ме мишљу из даљине.
Загрли ме погледом, што стрепи,
Загрљајем лековитим крепи.
Загрљајем, што кô Сунце гране,
Суши туге, и извидај ране,
Као Мати, Драги, или Дете,
Загрљајем у срце засеци,
Тмина тајном плетенице плете –
Загрљене таласе на Реци.
1. фебруар 2026.
New
Јасна Миленовић – ЗАГРЉАЈ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)



Нема коментара:
Постави коментар