Чине да јутро осване свечано
На обали с којом се стапамо
Очекујући да поедли с нама
Блискост плиме
Стојимо даљинама окренути
Једно поред другог
Очекујући да илузија оживи
Испод чежњивих погледа
Море се није померило
Баш као ни твоје руке
Које су могле загрлити
Моју тишину
Усамљени у величини тренутка
Посматрамо како игра таласа престаје
Тамо где почиње вечност
У часу који се учинио
Да би могао бити онај прави
Седефастим јутром осветљен
Нема коментара:
Постави коментар