расплетене косе,
боса и мокра од кише. . .
да вриштала је од бола,
јер ружа замирише тад,
и никад више.
Причао је да палила је свеће,
да је свако вече кришом
ишла до храма. . .
Сејала је магијско цвеће,
и ткала кришом, за њега,
кошуљу од лана.
Причао је да клела је старе,
проклињала блиске
и ближе, по крви. . .
Пљунула је на све што им кваре,
на страсти ниске,
и оног ко је први. . .
Причао је да имао је сестру
за коју би дао и душу,
на пола. . .
Причао је да волео је сестру,
дао је душу,
она вриштала од бола.
Нема коментара:
Постави коментар