![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhVO_jKJ1f_jJTiAcjXeEWfryn_R37ul9wYPhS8lFYwYM6Mbo5snCGW2aYCB47qee7ZcdwcftVpgIX8-Q0yAWIv77xnDj62T2Mb3SP_wo4rGuoWhDxSGLfip0hBbTzTVcV7XDW3mMNUC81A/s1600-rw/enesa-mahmic.jpg)
Чујем звецкање верига тамо у луци
Опомињу
Нема се гдје побјећи.
И опет свијетле празнине, пусте улице, укочено дрвеће,
Удари олује по глатким површинама.
Ужурбано човјечанство мучаљивих и несретних
Ходи у жамору
Без станке и састанка.
Острва су као старе душе
Усуд им да стоје у средишту
Све виде
Све знају
А не отварају се.
Додирујеш ми руку без ријечи
Остављајући за собом само бат корака
И уморно дахтање.
Утонули у маглу
Гутамо
Неизрециво.
Нема коментара:
Постави коментар