Надошло зрело грожђе
И ври у дојкама
У глави море хучи
Знојна ноћ низ трбух цури
Док сокови маме лептирове.
У глави Галеб кликће
Пјесмом неказаном
Дозива Сан и
Као магла мисли обавија
Док далеки таласи
Име дозивају.
Мирише рана јесен и
Постељу под прозором
Соковима топи –
Једна жена сања море!
Нема коментара:
Постави коментар