Пропланак си зелен росом осунчан у блистав дан.Моје си сеоце са извором воде живе,
Моје јутро мразом проштипало низ стидне образе,
Моја снага коју хлебовима топлим храним.
Мој си драги ког пољупцима врелим браним
Од урока и усамљених несмираја
И не дам ти у бојеве туђих недара.
Моје си горје стасито
Хајдучком крвљу неустрашиво.
А мелодија манастирског звона
Духовна је међу нама спона.
Линија дланова
цвркутом сједињена у пој, у гласоспој.
Даривам те врлим родом
Радована твојим даром:
Срцем целим – мојим домом.
Нема коментара:
Постави коментар