![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEia9XdiN4fRLQgBUbqIISLSNvQ2VY6g_NLQMdvQg2siX2r2kCadrfRGSwz_zyy46jXPvU8ZPig7hQkTu0wGIZTxSpcpqAfhEyDBmUVxpW4i4sqP9M8VXCM2_dIfV0AI26ljTpxmdvuo10W2/s1600-rw/moje-si.jpg)
Моје си сеоце са извором воде живе,
Моје јутро мразом проштипало низ стидне образе,
Моја снага коју хлебовима топлим храним.
Мој си драги ког пољупцима врелим браним
Од урока и усамљених несмираја
И не дам ти у бојеве туђих недара.
Моје си горје стасито
Хајдучком крвљу неустрашиво.
А мелодија манастирског звона
Духовна је међу нама спона.
Линија дланова
цвркутом сједињена у пој, у гласоспој.
Даривам те врлим родом
Радована твојим даром:
Срцем целим – мојим домом.
Нема коментара:
Постави коментар