![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgYnc2x4loZCwU8olomgZepzjeJgHC2pNJa6bumC9iN7ajV4s09sl7RwY54SjsC7hjvV-SYnI3Upa1SPqxAsGokONY2C51-5DiYj4kIZzMZb-t4NZqFxueydnYjujEAnrHPxKEOpiO8d_pS/s1600-rw/FB_IMG_1555146873564.jpg)
за жаоку никад,
за колонију,
за мрава што сам путује,
у куда.
Зар марва мари за једно?
И рана твоја, зар је било чија?
Одсечена војна тела,
И мравља црна глава
зар рану да вида?
Зелена жуно, дођи!
У киоску на четири свода
мислила сам на тебе, мили,
твоје срце на јатаку заспало,
јецај луде, брецај,
и удар, и звоно.
Жут сан пече,
док жаока отровом
дубоко.
Нема коментара:
Постави коментар