Милица Тасић | ЖУТ САН – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


7. март 2018.

Милица Тасић | ЖУТ САН



Не питај како сам,
за жаоку никад,
за колонију,
за мрава што сам путује,
у куда.

Зар марва мари за једно?
И рана твоја, зар је било чија?
Одсечена војна тела,
И мравља црна глава
зар рану да вида?
Зелена жуно, дођи!

У киоску на четири свода
мислила сам на тебе, мили,
твоје срце на јатаку заспало,
јецај луде, брецај,
и удар, и звоно.

Жут сан пече,
док жаока отровом
дубоко.



Нема коментара:

Постави коментар