О неком пак пише свако.
О теби пишем сада ја.
Ти си ми у глави, до вечери.
Пред вече кроз зјенице очију,
излазиш.
Безобразна, као и прије
и шеташ мојом собом.
Ја шутим.
Опет се огледаш,
пред огледалом облика срца.
Лијепа си...
И ту нестајеш,
као дим у висине, одлазиш...
Ја онда себе тражим, тебе тражим,
станем, разгледам, загледам,
сједнем...
И видим гране, лишће
и небо,
прекрасно плаво небо...
Будим се у дан,
опет се радујем јави...
Јер ти си ми у глави.
Нема коментара:
Постави коментар