што су ме тата и мама водили у цркву,
у коју не идеш ти
молим те, пусти да будем још мало жив,
па после ме пошаљи тамо,
где су остали, моји сви
Сачекај бар још мало, да сачувам слику неба у оку
да ми још мало хлеба, мајка стави на длан,
пре но што препустим се, том задњем скоку,
када ме гурну у бездан,
крваве руке твоје
кад осетим бол, а након тога мир и буде ми боље
јер ћу ту, на дну, поново срести све своје
и тада ћу слободан поново, да истрчим у поље
Молим те, остави ме још данас
помисли на свог сина, у твојој кући тамо.
нема разлике између нас
и ја сам ко и он, дете само
Једном ћеш са њим
проћи туда
стајаћете над оном тамом,
где су ми кости
тад лице ћеш моје видети свуда,
па и на лицу детета свога
молићеш га, да ти опрости
Нема коментара:
Постави коментар