Оне се обично сливају низ гумене образе
И падају на наивна срца, што свену
Од тих капи отровне кише
Не веруј уснама што се развуку у осмех,
На лицу с очима хладним
Не веруј речима утехе, оног ког нису тешили,
Не веруј уснама љубави гладним
Немој ни речима подршке, оног ког нису подржали,
Ни оном, ком срећу су дуго крали
Не веруј оном ко има све, том ништа није важно
Ни оном ко има мало, јер можда желите исто
И то исто, желите снажно
Не веруј данас превише људима
Немој ни себи, јер слагаће те
Оно што куца у грудима
Нема коментара:
Постави коментар