запљускују је таласи и плиме
док ћутимо боре
непребројиво пространство чулности
стапа се као небо са морем
Гледам те из далека
док везујеш чамац за мол
ја везујем ти нити око срца
готографија у албуму постајем
сећање изоставља бол
У летњој хаљини расплетене косе
одувек чекам снажне руке морнара
што још ни једном испловио није
кожа му мирише на дуван
усне на вотку и рум
Али на тој слици он увек одлази
пред њим се пружа уснули друм
Ја могу да замислим нас
без речи се погледи у бојама слажу
док се тиха срећа увлачи у поре
ветар на каменој кући
затвара прозоре
Олуја развезује чвор
испловљава чамац
што усидрен беше привезан за мол
Ја не могу да замислим
да преда мном је време
у коме ми пучина с тобом
постаје једина спона
сваки је талас горчина која запљускује
свака је осека туге посета
Можда ће ти једном љубав
светионик бити
пучином луташ као капетан без брода
у луку се твоју претварам
нестајући у магли
будим се - твоја
На обали стари рибар
хармонику свира
предели су сећања
акорде дрхтавим прстима пребира
да остане у пространству
непребројивом
бира...
Нема коментара:
Постави коментар