а вино због жене сам остављао често,
вино сам лако увијек проналазио
али крај жене –
никад –
своје изгубљено мјесто.
С другарима често уз чашицу сјед’о
Слушах како: У вину тугу блаже,.
Али сам се још више увјерио
Да вино:
не допушта –
и не зна – да лаже!
Бокал принесите! – Бокал – пун здравља!
Већ када пијем –
да напијем се –
Како ваља!
Не бришите са стола вино проливено!
Као чаробно огледало – да га питам:
Своју Судбину –
да прочитам!
Ту се скрива сва њена љепота
Ту се репризира филм мога живота
У њему видим
Сва моја надања –
јадања и пропадања!
Без оправдања!
Нисам разумио
Нисам умио
То признати нисам смио
Па рекох да нисам хтио
И да сам се рад’ љубави пропио -
А кукавица ја сам био!
Без ње и без вина
Не могу да постојим –
Не могу да дишем!
Па –
очајан
Небу се јадам
и
ове стихове пишем!
Нема коментара:
Постави коментар