сече зенице на пола,
док се ватра купа на твом врелом,
ознојеном лицу.
Пробушеним очима празнину гледаш,
а жена је,
с очима пустињског песка,
уснама боје метала жудно љуби.
Округле јој
упитне очи гледају пужеве
уши демона што звера.
Стопала вире
док главом пробијаш шарену чежњу.
Две камиле на црвеном небу
жедне се смеју
док на белом облаку вечераш
своју последњу визију жене.
Нема коментара:
Постави коментар