тешко прође ноћ, и друга, замор опије,
будан сањаш нежност њену, ту је корен сна,
али срце снаге нема да се заигра.
Мислиш касне прве руже, не будеш са њом,
тешко прође дан, и други, с истом невером,
а тамбуре - тихо, тихо... тихо свирају,
гасе светло ту где љубав лута равницом.
Па тамбуре тихо, тихо задње остају
гасе светло ту где живот није могао.
Мислиш касне прве руже, не будеш са њом.
Нема коментара:
Постави коментар