у клупко вијем.
Убацујем ти га кроз прозор,
држећи у руци крај.
Драго ти је клупче, у њему душу
своју носиш.
Ја ћу од краја опет почети да
свијам, а почетак
донећеш ти.
у клупко вијем.
Убацујем ти га кроз прозор,
држећи у руци крај.
Драго ти је клупче, у њему душу
своју носиш.
Ја ћу од краја опет почети да
свијам, а почетак
донећеш ти.
Нема коментара:
Постави коментар