Памтим кућу поред језера
као да је све јуче било,
смејали смо се као деца –
нестало је то време мило.
Безбрижно детињство,
плавокосе деце у кући смеха
неће се поновити бајка
о вилењаку с чаробног језера.
Куће смеха више нема.
Сада тамо туга дрема,
а играше некад плава деца
веселе игре у кући смеха,
сада је тамо долина греха.
Нема коментара:
Постави коментар