Чему лепота жене ако је самоОком такне љубљени – искром из зене
Којом јој душу пецне, мистичним зраком
И само јој жудње безнадне покрене.
Али ако трепет његовог бића зрелог
Приљуби је уз себе као жедни цвет
И упије кроз срж срца занос врелог
Јој даха, тад ускрилиће узвишен лет
Нема коментара:
Постави коментар