ситним корацима
којим старци иду
крилата трава
бесунцно пухори
на зиду јазбине
у којој чувам
траље и ствари
похлепно.
Ни грлици,
ни тетребу,
тек шишмишу слична,
саможива заноктица –
себе болим.
Између два сна
на пустом брегу
трнован шипраг
лоше ћуди
од ангела аветна –
несванулица.
Ја већу глупост у животу нисам прочотао.
ОдговориИзбришиЛако је то рећи, али требало би ову тврдњу поткрепити неким чињеницама.
Избриши