Не тугуј жено, мајко
Немој жива у земљу лећи
Лако је рећи, да су на месту
Бољем од овог
Да крилима анђели
Покривају сада анђела твог
Док сања тебе чува га Бог
А ти бар мало сачувај себе
До дана кад ће те се срести поново
Кад поново роди се срце ово
Када ћеш му рећи
Све оно
Што овде ниси стигла
Кад опет ће те заједно лећи
Кад га поново будеш подигла
Рукама, крилима, високо
Кад једном заувек
Заблиста ти од среће око
Знам, лако је све то рећи
Мајко, жено
И треба у овом паклу на земљи
Чути те речи, срце њено
Лако је рећи, кад ништа на свету
Теже није
Ал ипак знај, у једном трену
Док киша ти низ образе лије
Док душа ти гори и очи ти вену
Ипак, знај
Жено, мајко
Поверуј ипак
Није то крај
Нема коментара:
Постави коментар