сунца кад хладно тоне,
умних што ум им спава,
жао ми воде што не тече,стоји,
жао ми је земље где не расте трава.
Жао ми оних што знају да моле,
улица што слепе никуда не воде,
свих оних који маштали нису,
жао ми ветрова без слободе.
Жао ми птица које ниско лете,
змије у процепу,клису,
оних што се и себе боје,
што живи не постоје.
Нема коментара:
Постави коментар