Тужну поворку светог звона.
Ударају таласи.
Ћутим
Јер мук одаје пошту за сву патњу
Страдалника нашег рода.
Стојим
Негдје далеко у туђој земљи,
Гдје српства бол се ногом гаси.
Преклињем
Свевишњега за опрост грије'а
Мученика јонског Хада.
Окуј,
Есхиле, невине Прометеје што
Отеше ватру дивовима.
Гледам
Свети крсти провирују
Испод плаветног покривача.
Молим
За оне злопатнике што нечујно вриште
У алеји светих витезова!
Споменик жртви тихо се таласа.
Нема коментара:
Постави коментар