Тајана Потерјахин | МОГУ
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






18. март 2019.

Тајана Потерјахин | МОГУ



Могу да гладујем за трпезом
на коју су изнета јела
отужна за моја чула.
Могу да нећу да одем,
да не будем, да не знам.
Мени је памет натрула
и очи су ми бездан.

Дар који нисам тражила
да испљунем са бљутавим вином.
Са Духом, Оцем и Сином
на Суду кад се сретнем
да вратим срце
Богу;
ако ми опет спусти
са Својих небеса сунце
у ноћи цветне
– могу.



Нема коментара:

Постави коментар