Олисталим дрворедима
зелених платана, липа,
загрљена мирисима,
Марка Миљанова улица.
Поред гробља,
са мога прозора
сиве камене приче,
нечујних лица,
нијемога говора.
Ка небу лук је,
бијег од сивила.
Стражари четинари
у крилима отварају
замах крила,
тишине звук.
У зимским данима
у врту птица,
тражим дјетињство.
Огрнута стражом
Божјега храма,
Богомданим оком
Светог Василија,
поред Требјесе,
у срцу Никшића.
Нема коментара:
Постави коментар