Василија Љешковић | ВРТ ТИШИНЕ - Онлајн поезија
   
Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

27. јун 2019.

Василија Љешковић | ВРТ ТИШИНЕ



Улица Марка Миљанова,
загрљена мирисима,
олисталим дрворедима
зелених јавора, липа,
поред гробља,
са мога прозора
сиве камене плоче
нечујних лица,
нијемога говора.

Ка небу лук,
даље од сивила,
црногорични четинари
у гранама отварају
замах крила,
тишине звук.

У зимским данима,
у врту птица,
тражим дјетињство
огрнута стражом
Божијега храма,
богомданим оком
светога Василија,
у порти манастира,
поред Требјесе,
у срцу Никшића.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top


Најновији коментари