Синиша Стојчић – КУЋА БЕЗИМЕНА - Онлајн поезија
   
Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com

Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

16. јун 2020.

Синиша Стојчић – КУЋА БЕЗИМЕНА



У котлу који проиграва жељезна опна
Ниче ни од чега, ниче из пепела
Моја је ал и своја, тог ваздушног струјања
Кућа безимена, олук успомена

Птицама окровљена оџаком одснева
Милује прошле дане мачијим власима
Кућа безимена у граду мрака и отужне зиме
Очекује очи моје влажне стене ујамљене

Очекује мене кућа безимена
И онда више није то празно грбиње
Онда је моја у крвавој пени
Тешких времена, нашег камена



Нема коментара:

Постави коментар