Урања у румен вечери,у зелену алеју сјећања,
расплињује се у облак
заносног мириса липа.
И лети, лети, лети,
док крила јој расту,
хоће себе да стигне
горе међу звијездама.
Остају доље булевари,
остаје град у измаглици,
док мирис липа је носи
у вечерњу авантуру.
26. јун 2020.
Нема коментара:
Постави коментар