Старина мила, бол душом, авај.
Очев завјет, молитве плач.
Истина враћа се, реже као мач.
Обиљем Неба, а душа је плот.
Човјек рађа се, па постаје скот.
Град у пољу, покајање, стид.
Не може се сакрити зрак, вид.
Дјетињство лист је на вјетру.
Босиљки, Милици, Петру…
Поломљене гране, олуја листом.
Немилосрдни пред Христом.
Путем трње, воде многе.
Вапимо повратку у крило слоге.
Илузија живота пољима глади.
Под нашим стаблом вјечно млади.
Нема коментара:
Постави коментар