Питам се, колико снаге је довољноДа једном руком држим ломљив цвијет
А колико је храбрости потребно
Да руком другом окренем свијет
И може ли мој додир бити
Довољно њежан за твоју кожу бијелу
И знам ли ја, спустити усне тако да
Не повриједим ниједну бору на твом челу
Док сви звуче слично, прилично
Чувам једну мелодију што чар носи
И та једна одјекује непрестано,
Моји прсти у твојој коси
Нема коментара:
Постави коментар