Нећу
пролећу
да се дивим!
Дозивам га из блата, из снега
песмом, а оно бежи од свега
и стрпљиво чека да посивим.
Данас и сутра се слива у јуче.
Затварам очи, узвикујем: "Ето,
одлазим да се у себе повучем,
да се том пролећу смејем у лице
и да му правим зазубице
тако што упорно сањам
лето".
4. март 2021.
Нема коментара:
Постави коментар