Славица Благојевић – ПОВЕДИ МЕ ДО НЕВЕ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


23. новембар 2022.

Славица Благојевић – ПОВЕДИ МЕ ДО НЕВЕ



 

Поведи ме до Неве далеко од мене саме.
Бих да се отиснем од куће пужа ове сад.
Где по мени осамној пустих киша да пљушти
Кроз високи мој прозор и ветру да убира пој
Славуја и шуштавог лишћа лешниковог
Ту покрај мене. Путовати само што даље од мене,
Даље од везаног живота,
Даље од успомена, од дана сутрашњег,
Налик баченом камену, у дубоку висину неба.

Да ли ћеш ме на обале Неве повести?
Какав ли пехар вина могу испити крај тебе
Да бесмисао пређе у оно непојамно?
Дрхтући у твојој ластана топлини, осећам ти
Крила у моје груди спуштена. Шакали кевћу
У пољском бунару и пацови се пењу избелели уз
Дивље лијане. Груди су ти саливене с реком, у плавој блузи
С ордењем, и твоје лице патетично попут перја лабуда.
Поведи ме са собом, поведи!
Сакрићу у теби бити као у дрвету липе
Између плоче и боје иконописца иконе њене
На четкици што из боје цурне, кад на стаблу
окце неко ново избије!



Нема коментара:

Постави коментар