Марија Алексић – ЉУБАВ ИСПОД КИШОБРАНА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






3. новембар 2022.

Марија Алексић – ЉУБАВ ИСПОД КИШОБРАНА




Изађи са мном по киши и пољуби ме у раме
Повуци ме за косу и помириши ветар у њој
Ухвати ме за руку и стегни јако
Привуци ме себи и реци да ме волиш као никог до сада
Отерај својим дахом лептире у мом стомаку
Заклони сунце које излази из моје косе
Пољуби ме


Уђимо заједно у оронули стан и разменимо фотографије
Оне исте које смо направили на поломљеној клупи у парку
Дај ми пар својих фотки за успомену где ме држиш у наручју
Ја ћу теби ону моју једну где пише да те волим
Загрли ме само још једном уз звуке старог рока на радију
Пољуби ме


Додирни ми колено својом врелом руком и реци да сам једина
Кажи да ме волиш иако то није истина
Скини своју мокру кабаницу и остави да се суши
Свуци се, скроз си мокар, нећу ти ништа
Даћу ти моју стару мајицу да обучеш
Слободни иди
Прво ме пољуби


Дај ми комад сунца којег давно нема у мојим очима
Хоћу те
Желим те
Волим те
Пољуби ме


Пољуби ме у врат, у чело, у образ и у раме
Кажи да ме волиш иако то није истина
Извуци кишобран из ормара и изађи
Чека те такси испред зграде
Одлази далеко
Морам да спавам
Морам да сањам
Морам да сањам да си ту
Само ме ти чиниш живом
Пољуби ме



Нема коментара:

Постави коментар