Ријека сама никад није,
трепти стрепња валовима,
шта ће однијет нису свјесна
јата птица на спрудовима.
Шта ће нови дан донијети,
и обала граничници,
мојих мисли измаглице,
живот и вјечни становници.
Ријека сама никад није,
присутност јој поетична,
сјенкама се преоблачи
као мудрост безгранична.
Нема коментара:
Постави коментар