![Бојана Драгољевић Bojana Dragoljević u snu](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjoecI59A7A9gM2ukX_txzUxZ31qg16rlADHqVI2wZJO-vrpcfl5HR8-s5MwZaotF92gQgqE6pd4DhAgnezM_RupJsXrcb-oGc5MSivjsHR8lSpeCzgJidI3MawVYEp1jfmrciLepViJvDpEiHrBdSOURr8KeC_5zNaVgTE1cWOkNxV7oe_plX-YNapmw/s16000-rw/bojana-dragoljevic.webp)
Нека чудна језа кроз тело проструји
У вечери тавне, када бол се спрема
Да замагли сетом све видике равне
У којима твојих загрљаја нема.
У даљини, шкрипа корака у снегу.
Повиле су врбе своје тужне гране
А мисли су сплеле око срца стегу
Враћајући неке прохујале дане.
Опет ће се једном наше сене срести,
Лутаћемо ноћу кишним улицама.
Знаш реч и кад песник заборави песму
Чекајући вечност, далеко у нама.
Нема коментара:
Постави коментар