Моје ноћне море нису ималечудовишта, духове и џине.
Не!
Моје ноћне море су имале
нежне, хладне руке,
које стежу мој врат
и показују ми како изгледа
превелика блискост,
зависност од нечијег присуства
и љубав која то није.
Моје ноћне море су имале
благе очи, које су ме гледале
са подозрењем и чекале грешку,
да би ме одмах потом немилосрдно
фиксирале застрашујућим погледом
који би ме парализовао
и сатима држао у грчу.
Моје ноћне море су имале
прелепа уста која говоре
да нисам довољно добра,
да сам слаба, да нећу успети,
али да морам да успем,
јер сам једино тако вредна
љубави, пажње и доброг третмана.
Моје ноћне море су готово увек
имале мој лик.
Нема коментара:
Постави коментар