Љиљана Пантелић Новаковић – (У)ЗАЛУДНИ ЗОРБА

Не признајем (п)разнолику прошлост
Могла је бити из основа другачија
Понекад ме морила као подлост
Било је ретких дана када ми  прија

Одлази неосетно и губи се полагано
Смешта се равномерно распоређена
(С)лаже се корпускуларно растргано
Непопуњена места већ проређена

Што је више призивам на редактуру
Она измиче као песак међу прстима
Све нејаснија мења своју структуру
Питам се постоји ли и међу другима

Ловим замућеним токовима сећања
Трагам за најдрагоценијим тренуцима
Упорни рукописи осуђени на брисања
Ако су постојали сумњам да их још има

Дошло је до оштрих сукоба и грубих обрачуна
Ко ми се то меша у све што сам доживела
Не могу да стигнем до исправних рачуна
Оно што сам хтела и изнад свега желела

И схватам не(задо)вољна на крају свега
Да унутарњи дијалог узалудна је творба
Пад хидроцентрале са безводног брега
Безуспешна борба коју води Грк Зорба

Београд, 28. децембар 2018.