Код баке, на сигурном
Мој су креветац преместили доле, да буде све као и увек
Као да не знам зашто деде нема већ данима
У велики подрум стао је и шпорет
Витрине које су и раније биле ту
Постале су постоље за слике
Браћа су се играла рата
Играла се смрти невина деца, играли се одрасли
Деда је долазио повремено
Насмејан, као да је дошао са пијаце, а не са Косова
Тада смо вежбали колутове унапред и уназад
Водио нас и да пуцамо са брега из пушке
Мене није, јер сам девојчица
Баба је свакако викала како не треба деца да држе оружје
Али ми смо Срби, бако, задојени немирима
И моја ће браћа сутра окачити пушке о раме
Или узети даљински за дрон
Миру се надамо, али га не очекујемо
Јер тако је, бако, кад си на раскршћу светова
Тако је кад предуго постојиш
Она је плакала, љутила се што излазимо напоље
Баку је занимало само да смо сити и у топлом
А маните се ви политике, то решавају неки изнад нас.
Нема коментара:
Постави коментар