Некако одсутне, снене
Тад слуша из срца у чуду
Домаћина васељене.
Док тама се разлива соком
Десним и левим оком
У срцу му невиђен станује
Онај што даном данује.
У гомилама нестаје свет
У махнитој трци за паром
Жали му промашен крет
Жали са својом станаром.
Нема коментара:
Постави коментар