Небојша Станојковић – СВУД ОКО МЕНЕ

Свуд око мене, од некуд позната лица

Спремна за дневну трку, од раног јутра

Неко од њих је убица

Неком не постоји сутра  

Сви журе некуд

Да стигну никуд, праве планове 

Лица без израза, плач без суза

Своју тугу урањам у дланове

Безбојан ко медуза

Не постоји сутра

Некако је смешно 

И некако тужно 

У исто време

Ал сигурно, неутешно 

Без дилеме 

срце се одавно боји 

Да сутра не постоји

И као да све најбоље што доживех

Беше сан

Где осетих сву красоту 

Сам умирем на крају 

И јасно ко дан

Ко у животу 

Тешко је, а мора се побећи 

Тамнујеш на овом свету

У ком не можеш стећи 

Тренутак спокоја

Као код птице у лету

Нема наде за сутра 

Потрошена је за данас

Не постоји лек

Ко ли ће помислити на нас

Кад одемо заувек