себе самог, па и оне друге
док ме је живот баш радошћу болео
тражећи барем мало за задовољство туге!
Толико мрзим што и мрзети нисам знао
све од пчеле и жаоке до птице и крила
док сам кроз понор овог данас падао
тражећи дна што су ми јуче и сутра била!
Толико стрепим што стрепети нисам знао
над прелепим пољупцима што ничу из смеха
док сам себе самог за пар погледа већ дао!
А ипак још увек плачем јер се моје сузе
саздане од горког кајања и малог греха
можда подићи до небесареке што пузе!
Нема коментара:
Постави коментар