Јадранка Бједов – КОФЕР

На унутрашњем платну
изненада видим баку са
очеве стране као жилаву
старицу ситне грађе са
огромним кофером у руци,
прати деду на аутобус у бању.
Деца која их срећу на
сеоском путу,
убеђена су да је баба,
дедина мајка а не жена.
Десет година касније
спремам се да не
закасним на исти аутобус,
враћам се кући из
посете баки.
Узалуд објашњавам да је
ношење кофера
мој посао а не њен.
Бака никад није познавала
други посао, сем природног
служења ближњем.